Sr: Са првим свитањем, док уснулу реку Саву још нису дотакли први зраци излазећег сунца, на Калемегдану се већ окупила ужурбана група пријатеља. Јована, Милица и Александар седели су на каменој клупи, с тогањем успаваног града испод себе.
En: With the first light of dawn, before the sleeping river Sava was touched by the first rays of the rising sun, an eager group of friends had already gathered at Kalemegdan. Jovana, Milica, and Aleksandar sat on a stone bench, overlooking the still slumbering city below.

Sr: Јутарња јава прекинута је нетипичном расправом. Суочени су тек били - ко прави најбољу ракију. Јована је тврдила да њена родбина са Копаоника прокувава најектичну шљивовицу. Милица се заклинјала у јабуковачу из старог ваљевског краја. Александар, међутим, говорио је у простоти планинске шљиве из Црне Траве.
En: The morning tranquility was interrupted by an atypical debate. They were faced with a simple question - who makes the best rakija. Jovana claimed that her relatives from Kopaonik brewed the best plum brandy. Milica swore by the apple brandy from the old Valjevo region. However, Aleksandar argued in favor of the simplicity of the mountain plum brandy from Crna Trava.

Sr: Сукоб је био жив. Прошли су све градове и села, оцимаривши све приче о најбољој ракији. Од забацених планинских возова, до звона саборних цркава градова, свима је било на уснама само једно - ракија.
En: The conflict was lively. They went through all the cities and villages, exploring all the stories about the best rakija. From remote mountain valleys to the bells of city cathedrals, everyone had only one thing on their minds - rakija.

Sr: На крају, у залазак дана, договорили су се. Одлучили су да сви дођу с тим својим ракијама. На истом месту. На Калемегдану. Отпиће. Окусиће. Одлучиће.
En: In the end, as the day drew to a close, they reached an agreement. They decided that everyone would bring their own rakijas. To the same place. To Kalemegdan. They would taste. They would decide.

Sr: Дошао је и тај дан. С јаком ветрушком и рано јутро, носили су своје ракије. Јована је капљу по кап пролила шљивовицу. Милица је нежно отворила јабуковачу. Александар је пусто пар реку насупрот шљивоваце из Црне Траве. Сви су окусили. Сви су мислили.
En: The day arrived. With a strong breeze and early morning, they brought their rakijas. Jovana poured her plum brandy drop by drop. Milica gently opened the apple brandy. Aleksandar poured a couple of shots facing the plum brandy from Crna Trava. They all tasted. They all pondered.

Sr: Ни природа није омела. Ветар је дувао, али су ракије биле топле. Било је захти, сви очекивају резултат. И онда, с малим смешком, Јована изговори: "Сво троје правимо најбољу ракију, јер су у свакој дашији љубав и труд наших породица."
En: Not even nature interfered. The wind was blowing, but the rakijas were warm. Anticipation was high as everyone awaited the outcome. And then, with a slight smile, Jovana said: "The three of us make the best rakija, because in every drop lies the love and effort of our families."

Sr: Један смањени сукоб, једна решена расправа, а Београд - он је само сведок једне приче о пријатељству, ракији и традицији.
En: One small conflict resolved, one discussion settled, and Belgrade - it was merely a witness to a story of friendship, rakija, and tradition.