Sr: Београдског јутра пробијајући се кроз завесе дима у кафани "Старо место", Јован, мушкарац у својим средњим годинама, задубљено је пахуљао златну пену свог топлог еспреса.
En: One Belgrade morning, pushing through the veils of smoke in the "Staro mesto" tavern, Jovan, a man in his middle years, absentmindedly stirred the golden foam of his warm espresso.

Sr: На столу до њега, забављен је бескрајним током мисли, над тамно пиво се наклони један затуцан писац.
En: At the table next to him, engrossed in a constant stream of thoughts, a disheveled writer leaned over his dark beer.

Sr: Невино, Јованова рука занемогла, пронађе пут до шоље напуштене са стране, под мислима да је то његова кафа.
En: Innocently, Jovan's hand faltered, finding its way to the abandoned cup on the side, under the impression that it was his coffee.

Sr: Милд судар шоља пробудио писца из тргнувших мисли, и уз високи изненађен уздисај, шапуће у прогутаном гневу: "То је било моје, зар не видиш?"
En: The mild clash of cups snapped the writer out of his wandering thoughts, and with a high-pitched sigh of surprise, he whispered in swallowed anger, "That was mine, can't you see?"

Sr: Јован, изненађен и збуњен, погледа преко своје шоље и виде писца како га погледа са великим учуденим очима.
En: Jovan, surprised and confused, glanced over his cup and saw the writer looking at him with large, bewildered eyes.

Sr: Јован мирно одговори, осећајући хладноћу кафе у својим устима, "О, извини, нисам приметио да је твоја."
En: Jovan calmly responded, feeling the coldness of the coffee in his mouth, "Oh, sorry, I didn't realize it was yours."

Sr: Но, уместо да прихвати извињење, писац покрену пријатељску суперничку свађу, представљајући клинч као делић борбе за креативни интелект.
En: However, instead of accepting the apology, the writer initiated a friendly competitive dispute, presenting the clash as a piece of the battle for creative intellect.

Sr: Шаховска партија отпочела је у затвореној просторији, где су речи постале пешаци, а аргументи торејадори.
En: The chess game began in the enclosed space, where words turned into pawns and arguments turned into matadors.

Sr: Док је овај невероватан дуел продвањао, кафана стаде. Барменка, пушачи, чак и старица која је водила рачуна о билтену у ћошку - сви су гледали.
En: As this incredible duel unfolded, the tavern fell silent. The bartender, the smokers, even the old lady keeping track of the newsletter in the corner—everyone was watching.

Sr: Као блесак зоре, неки из многих слика и украса можда су видели Београдску кафану у свом најживљем стању.
En: Like the flash of dawn, some among the many images and decorations perhaps saw the Belgrade tavern in its most vibrant state.

Sr: Велико финале је дошло када је Јован изјавио: "Иако није било моје, кафа је, у ствари, била превише горка. Можда би требало код куће да научиш коју меру шећера треба."
En: The grand finale came when Jovan remarked, "Even though it wasn't mine, the coffee was, in fact, too bitter. Maybe you should learn at home the right amount of sugar to use."

Sr: Кафана избија у смех. Писац се несигурно насмеши и подигне своје пиво у признању да је битка завршена.
En: Laughter erupted in the tavern. The writer gave a hesitant smile and raised his beer in acknowledgment that the battle was over.

Sr: Вукући своје сакое, оба мушкарца напуштају место, остављајући кафану да се врати у свој обичан темпо.
En: Dragging their coats, both men left the place, leaving the tavern to return to its usual pace.

Sr: Иако је Јован водио на живахном попришту, овај дан остаће упамћен као топло подсећање на необичне дуеле на јавним местима, где се најмањи недоговор може претворити у неунатрагиву драму најситницијих размера.
En: While Jovan led on the lively stage, this day would be remembered as a warm reminder of unusual duels in public places, where the smallest disagreement could turn into an irretrievable drama of the tiniest proportions.